Преминуо је Ђуро Затезало, дугогодишњи пријатељ и сарадник Музеја жртава геноцида. Иза њега остаје богата библиографија радова у којој посебна места имају следећи наслови: Radio sam svoj seljački i kovački posao: svjedočanstva genocida, Srpsko kulturno društvo Prosvjeta, Zagreb 2005, 368;Јадовно – комплекс усташких логора 1941, 1–2, Музеј жртава геноцида, Београд 2007, 821+906.
Ђуро Затезало рођен је 21. јула 1931. године као једно од тринаесторо деце Марте и Раде Затезало, у Доњим Дубравама, тада општина Горња Дубрава, сада град Огулин, Краљевина Југославија. Основну школу завршио је у Доњим Дубравама, Учитељску школу у Карловцу, 1951. године; Вишу педагошку школу у Загребу 1958. године – група предмета: Повијест, Хрватско-српски језик и југославенска књижевност; Филозофски факултет у Сарајеву, група Хисторија народа Југославије и Општа хисторија; магистрирао 1969. и докторирао 1977. године на Институту за хисторију државе и права Правног факултета Свеучилишта у Загребу из области државно-политичких наука.
Радио је као учитељ, наставник и професор.
Покретач је и утемељитељ Хисторијског архива у Карловцу и изградње савремене архивске зграде, једине новоизграђене у Хрватској, чији је директор био пуних 30 година до пензионирања 31. јануара 1992. године.
Од 1960. године ради на прикупљању и обради архивске и мемоарске грађе, публиковању изворне грађе, објављивању студија.
Аутор је 18 књига, (од који је једна објављена и на њемачком и једна на енглеском језику), и око 160 стручних и научних радова, рецензија, приказа из своје струке. Организатор је и учесник низа научних скупова с тематиком из времена 20. века, а највише из периода од 1941. до 1945. године. Главни је и одговорни уредник више десетака монографија, студија и зборника у издању Хисторијског архива у Карловцу и неким другим институцијама. Носилац је бројних признања за нарочите заслуге и постигнуте успехе у раду.
