Проф. др Вељко Ђурић Мишина
директор Музеја жртава геноцида
Чим се приближава 10. травањ/април, (у Загребу и Београду) покрене се серија телевизијских емисија, новинских и интернет текстова интервјуа у којима су главна тема Независна Држава Хрватска и – шта би друго – Јасеновац и број жртава.
Од свега тога што сам, по природи посла који обављам, прочитао и слушао, најпре сам реаговао на интервју историчара проф. др Иве Голдштајна објављен је сајту Радио Слободна Европа, и то у форми осврта који је постављен на званичном порталу Музеја жртава геноцида. Морам да признам да нисам ни очекивао реакције.
Недуго после поменутог интервјуа, у недељнику „Новости/Novosti“, који излази под окриљем Српског националног вијећа (проф. др Милорада Пуповца), објављен је интервју са Ивом Пејаковићем, равнатељем Јавне установе Спомен-подручје Јасеновац. Та установа има интересовање као и Музеј жртава геноцида, додуше само у оквиру бављења једног сегмента а то је Јасеновац.
Као и у случају осврта на интервју Иве Голдштајна, и овом приликом ћу се послужити истим методом, додуше знатно краћим текстом.
Predsjednica Kolinda Grabar Kitarović izjavila je da bi bilo dobro osnovati međunarodnu komisiju koja bi trebala utvrditi „istinu o Jasenovcu“. Kako komentirate taj prijedlog?
Za tu inicijativu sam čuo samo iz medija tako da nemam drugih informacija o tome. Pomalo mi je nejasno čime bi se trebala baviti ta međunarodna komisija, tko bi trebali biti članovi i kakva bi trebala biti metodologija njenog rada. O logoru Jasenovac objavljen je čitav niz knjiga, zbornika dokumenata, znanstvenih članaka te svjedočanstava preživjelih logoraša. Početna točka kada se razgovara o logoru je da se definiraju zločini. A to znači da je logor Jasenovac bio mjesto gdje je počinjen holokaust nad Židovima, genocid nad Srbima i Romima te zločini protiv čovječnosti protiv Hrvata, Bošnjaka, Slovenaca te pripadnika ostalih etničkih zajednica koji se nisu slagali s politikom ustaškog režima. Ako bi komisija preispitivala ove činjenice, sumnjam da bi bilo moguće u međunarodnoj zajednici pronaći relevantne znanstvenike koji bi sudjelovali u radu takve komisije. Ono oko čega postoje različiti stavovi je pitanje broja žrtava. Tog problema je svjesna i IHRA (Međunarodna alijansa za sjećanje na žrtve holokausta), što je i navedeno u izvještajima s posljednjih zasjedanja, ali ni oni nisu ponudili model kako doći do rješenja ovog problema.
Слажем се са равнатељем Пејаковиће у тврдњи да је о Јасеновцу објављен низ радова, зборника докумената, сећања некадашњих заточеника.
Слажем се и да је логор Јасеновац простор где је учињен велики злочин.
Слажем се и да постоје разне тврдње о броју страдалника.
Не слажем се с тврдњом да би се, ради преиспитивања тог злочина, тешко могла саставити група релевантних истраживача. Међу повјесничарима у Загребу готово је једногласно одбијен предлог о научним и стручним расправама а да готово нико није поменуо да би најпре требало одредити методологију и теме расправа а онда тек потенцијалне учеснике. Изузетак је, мада није из Хрватске, др Александар Корб, који је предлог подржао. (Видети интервју на порталу загребачког Večernjeg lista: „Njemački povjesničar i jedan od vodećih stručnjaka za povijest NDH“.)
Kako je utvrđen broj žrtava logora Jasenovac i kako komentirate tvrdnje da se na popisu nalaze tisuće ljudi kojima tamo nije mjesto?
Pitanje koliko je žrtava ubijeno u logoru Jasenovac postavljeno je još za Drugog svjetskog rata, a nakon završetka rata postojale su različite procjene, demografski izračuni te istraživanja vezana uz ovu temu. Spomen područje Jasenovac se odlučilo za pristup popisivanja žrtava imenom i prezimenom. Kao osnova za početak istraživanja poslužio je popis žrtava logora Jasenovac koji je prikupio Savezni zavod za statistiku Jugoslavije 1964. godine. Na tom popisu je bilo evidentirano nešto više od 59.000 žrtava. Spomen područje je 2005. krenulo s projektom Poimenični popis žrtava Koncentracijskog logora Jasenovac i kroz rad u arhivima, kroz konzultiranje objavljene građe o ovoj temi te kroz kontakte s obiteljima žrtava popis je nadopunjavan. Trenutno se u bazi podataka nalazi više od 83.000 imena. Po nacionalnoj pripadnosti žrtava, najviše je Srba, 47.000, Roma je 16.000, Židova 13.000, Hrvata 4000, Bošnjaka 1000, te u manjem broju pripadnika ostalih nacionalnih skupina. Uvijek kada izlazimo s tim u javnost naglašavamo da to nije konačna ni totalna brojka žrtava, nego da je to rezultat trenutnih istraživanja. Drugi cilj ovog projekta je da se na jednom mjestu pokušaju prikupiti imena i prezimena žrtava, njihove fotografije, biografski podaci, da oni prestanu biti brojevi i statistika s kojima se licitira. Što se tiče pogrešaka kojih ima na popisu, toga smo svjesni. One su rezultat toga što ponekad za pojedine žrtve postoje kontradiktorni podaci o mjestu i okolnostima stradanja. Ali rad na popisu žrtava je transparentan, popis je dostupan na internetu i otvoreni smo za suradnju sa svim institucijama i pojedincima koji nam mogu pomoći da se eventualne pogreške isprave. Još da napomenem da se često rasprava o broju žrtava svodi samo na onu vezanu uz žrtve logora Jasenovac. Važno je napomenuti da to nije bio jedini logor u kojem su se događale masovne likvidacije zatočenika, a isto tako brojni masakri su se dogodili po gradovima i selima širom NDH. Smatram da bi čitava ova rasprava o broju žrtava trebala obuhvatiti ukupan broj žrtava s područja NDH, ali iz nekog razloga ona se uvijek svodi samo na Jasenovac, kao simbol stradanja u Drugom svjetskom ratu.
Господин Пејаковић је овим одговором показао завидан професионализам. Његовим речима немам никакве замерке осим што бих на оних неколико реченица о бројевима додао да у базама Музеја жртава геноцида има већи број имена страдалих. Тврдња да ни ИХРА (Међународна алијанса за сећање на жртве Холокауста) није пронашла модел како доћи до решења проблема утврђивања броја жртава је у многоме тачна. Сматрам, међутим, да би одређена међународна екипа стручњака могла да, на основама досадашњих искустава у сродним институцијама широм света, понуди предлог методологије рада. А посао би трајао годинама и годинама, али би се доње цифре утврдила. Као што су то урадили Јевреји!
