Тешко је утврдити када је први пут поменут број страдалих у концентрационом логору Јасеновац. Зна се да су комунисти о страхотама у логору сазнали од Андрије Хебранга, једног од најважнијих хрватских партијаца који је извесно време провео у затвору у Загребу а касније и унутар жице у Јасеновцу.
Мада је од нестанка логора прошло више од 73 године, није утврђен број заточеника нити страдалих, постоји безброј тврдњи: од неколико стотина до три милиона!
Јасеновац представља веома интересантну тему за истраживање не само на територији бивше Југославије што показује да се то стратиште помиње у мору од три и по хиљаде наслова.
Ревизионизам у новијој хрватској историографији, за кога можемо да тврдимо да га је поставио генерал Фрањо Туђман у књизи Bespuća povijesne zbiljnosti, на почетку помирења хрватских комуниста и усташа ради стварања нове Независне Државе Хрватске, иде ка негирању државног злочина над Србима, Јеврејима и Ромима. учињеног од априла 1941. до почетка маја 1945. године.
На српској страни нема доброг текста о новим радовима о Јасеновцу. Има, међутим, на хрватској. Сматрајући да завређује пажњу, дајемо на увид текст др Мирјане Касаповић, професорке на Факултету политичких знаности Универзитета у Загребу, „Genocid u NDH: Umanjivanje, banaliziranje i poricanje zločina“, објављеног у часопису Politička misao, 1/2017, 7-33. ПРЕУЗМИТЕ У ПДФ документу
