Свесни смо да је једна од најболнијих тема у историји српског страдања затирање спроведено као државни злочин у Независној Држави Хрватској 1941–1945. године, да је трагедија у систему концентрационог логора Јасеновац рана непреболна. Свесни смо да то није на прави начин ни објашњено нити истражено.
Познато је да Музеј геноцида, мада институција од националног значаја, нема услове као што их има Јад Вашем у Јерусалим. Стога су наши резултати веома скромни али показују да су остварени на научноистраживачким правилима.
Кад је реч о Јасеновцу, одрадили смо један мали пројекат: договорили смо са историчарем Душаном Никодијевићем, радником Народне библиотеке Србије, да прегледа сва сведочења некадашњих јасеновачких логораша о збивањима у том логору и сабере све њихове речи о злочинима извршеним у време када су они тамо били заточени. Циљ нам је био да се сагледа шта су заточеници видели и забележили. Сматрали смо да је то само један од сијасет каменчића у склапању мозаика о јасеновачком злочину.
С обзиром на то да је договорени пројекат завршен, резултате колеге Никодијевића пружамо на увид заинтересованим читаоцима.
Планирамо да у недељи Јасеновачких мученика, око 13. септембра 2019. објавимо радове у форми књиге.
Подсећамо да смо већ раније на овом сајту објавили делове његових ранијих истраживања. Овом приликом дајемо најновије истраживање:
- 1. „Прилог утврђивању броја жртава у концентрационом логору Јасеновац 1941. године“, Годишњак за истраживање геноцида, 8, Београд–Крагујевац, 2016, стр. 169–213.
- 2. „Бројеви жртава у концентрационом логору Јасеновац 1942. године према исказима преживелих сведока“, Годишњак за истраживање геноцида, 9, Београд–Крагујевац, 2017, стр. 95–117.
- 3. „Бројеви жртава у концентрационом логору Стара Градишка 1942. године према исказима преживелих сведока“, Годишњак за истраживање геноцида, 10, Београд–Крагујевац, 2018, стр. 127–155.
- 4. „Бројеви жртава у систему концентрационог логора Јасеновац 1943–1945. године према исказима преживелих сведока“, Годишњак за истраживање геноцида, 11/1, Београд–Крагујевац, 2019, стр. 137
