Проф. др Вељко Ђурић Мишина, директор Музеја жртава геноцида
Добро знамо да је Јасеновачка трагедија један од стубова новије српске историје. Познато нам је и шта све долази са друге, хрватске стране. Видели смо ко све гостује на Хрватској радио телевизији и прича о Јасеновцу. Тим поводом прочитали смо шта о тој емисији, и сличним на другим програмима у Хрватској, мисле у Спомен подручју „Јасеновац“.
Да има нешто ново у том меморијалном комплексу дало се наслутити у интервјуу са Ивом Пејаковићем, директором Спомен подручја, који је објављен у загребачко-српском недељнику Novosti 5. маја 2018, под насловом „Lažu da je Jasenovac radio nakon 1945.“.
У прилог новога иде и још један интервју, овај пут са Андрианом Бенчић, радницом поменуте установе, и једне од уредника зборника Jasenovac – manipulacije, kontroverze i povijesni revizionizam. Интервју је објављен такође у поменутом недељнику 4. јуна 2018. под насловом „Negatore Jasenovca treba kazniti“.
Корисно је за историјску науку да се јављају професионалци у једном занату. Та јављања и, на пример, изнети подаци о жртвама изазивају код одређених људи првенствено негирање а потом одбојност сваке расправе под изговором да је све већ утврђено!
Сматрамо да је расправа, у којој су чињенице засноване на релевантним подацима, корисна за приближавање истини о броју жртава. У том контексту преносимо и поменути интервју са Андрианом Бенчић. Преношење комплетног интервјуа никако не значи да се у потпуности слажемо са њеним тврдњама. Примера ради, она се не слаже са подацима које је одавно изнео радник Музеја жртава геноцида а односе се на процењени број жртава у концлогору Јасеновац. Слажемо се, на пример, да постоје различите процене, али се не слажемо да су постојали некакви „службени бројеви српске хисториографије“. Претпостављајући да она мисли на процену о 600 до 700.000 жртава, морамо истакнути да је та процена дошла од припадника хрватске Републичке комисије за утврђивање злочина окупатора и њихових сарадника из 1945. године.
Посебно нам је драго да из њених уста чујемо, на пример, и следеће: „Riječ je o najsramotnijem dijelu naše prošlosti, a usprkos tome što se uz holokaust nad Židovima i dva genocida, nad Srbima i Romima, zasigurno vodio i vrlo složen građanski rat.“
Ове речи оправдавају инаш наслов текста!
