Други светски рат у Краљевини Југославији 1941–1945, нарочито геноцид у Независној Држави Хрватској, и грађански ратови 1991–1995. године који су растурили СФР Југославију, започети сецесијом најпре Словеније, потом Хрватске и Босне и Херцеговине, обележени су бројним страдањима. За оба периода карактеристично је да биографски подаци жртава ратних страдања нису до краја сабрани па се, с времена на време, јаве у различитим формама потомци с молбом да проверимо да ли њихових предака има у базама података и, ако их нема, да их унесемо и на тај начин заједно испуњавамо дуг према њима.
Својевремено нам је Драгољуб (Обрен) Пантић из Београда, Шајкашка 21, доставио извесне чињенице које ћемо уврстити у наше базе података. Ради се о следећим изменама и допунама:
А. Страдали у грађанском рату у Босни и Херцеговини 1992–1995. године
1. Танацковић Влатко, професор математике, Сарајево, настрадао на Маркалама 1992;
2. Танацковић Стеван, професор математике и директор Пете гимназије, Сарајево, настрадао од снајперисте.
Напомена: Влатко и Стеван били су браћа.
Истраживањем ратних жртава у Босни и Херцеговини 1992–1995. године баве се појединци и институције на све три стране учеснице у грађанском рату. Готово сва сазнања могу се пронаћи на интернету. То се односи и на текстове који су послужили као основа за поређење у трагању за истином о рођацима Драгољуба Пантића.
На хрватској страни није објављено много података о жртвама међу Хрватима.
На муслиманској / бошњачкој страни највише података сакупио је Мирсад Токача и објавио као зборник под насловом Bosanska knjiga mrtvih, Sarajevo oktobar 2012. У тој књизи, на страни 683, наведени су персонални подаци о браћи Влатку и Стевану Танацковићу, додуше без навођења од кога су страдали.
На српској страни познати су текстови Центра за истраживања злочина над српским народом и Миливоја Иванишевића, директора поменуте НВО.
У тексту поменутог центра „Књига мртвих Срба Сарајева пострадалих 1992–1995, на страни 84 под редним бројем 4867 наведено је само презиме и име (Танасковић Влатко) док је под редним бројем 4871 наведено за Танацковић Стевана наведено име оца (Јован) и године рођења и смрти (1932–1992).
Миливоје Иванишевић је објавио текст „Српске жртве и српска стратишта Сарајева. Привремени списак жртава Сарајева“. На страни 117 наведен је као жртва само Танасковић (Јована) Стеван 1932–1992! И ништа више.
Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица у Бањој Луци, као што само име говори, требало би да своја истраживања стави јавности на увид. У овом случају реч је о базама података са подацима о браћи Танасковић. Како на интернет порталу ове институције тога нема, преостаје нам да истраживања наставимо и окончамо на други начин. А онда, подразумева се, та сазнања ставимо на увид јавности.
