МУЗЕЈ ЖРТАВА ГЕНОЦИДА

Музеј жртава геноцида основан је Законом о оснивању Музеја жртава геноцида („Службени гласник Републике Србије“ бр. 49/92 од 16. јула 1992. године) „ради трајног сећања на жртве геноцида над Србима, прикупљања, обраде и коришћења података о њима и остваривању обавеза из Међународне конвенције о спречавању и кажњавању злочина геноцида... Музеј се може бавити и прикупљањем, обрадом и коришћењем података о геноциду над Јеврејима, Ромима и припадницима других народа и националних мањина“. Институционално је почео да функционише у јануару 1995. године. Музеј жртава геноцида је регистрован, према Закону о оснивању, са седиштем у Крагујевцу, a целокупна делатност, сем рачуноводствених послова, одвија се у Београду, у којем се налазе и радни простори организационе јединице Музеја (Документациони центар).

Задаци:

Прикупљање, обрада и чување података о појединачним и групним жртвама злочина геноцида и другим чињеницама: принудно расељавање, узимање талаца, одвођење у логор, принудни рад, пљачка имовине, употреба недозвољених средстава у борби, уништавање и пљачка културно-историјских споменика и добара; прикупљање, обрада и чување грађе о злочинима геноцида, извршиоцима злочина геноцида, спасиоцима жртава геноцида; утврђивање и обележавање места страдања жртава; обезбеђивање коришћења културно-историјске грађе и сазнања у културне, образовне, васпитне и информативне сврхе; сарадња са сродним институцијама у земљи и иностранству; организација стручних и научних скупова посвећених сећању на злочине геноцида.

Најзначајнији пројекат:

Пројекат „Жртве рата 1941-1945“ (Ревизија Пописа „Жртве рата 1941-1945“ из 1964. године). Циљ пројекта је поименично утврђивање жртава Другог светског рата са пуном идентификацијом, без обзира на националну, верску, етничку, идеолошку и војно-формацијску припадност.

Делатност:

Музеј је био организатор и саорганизатор научних скупова (Београд, Њујорк, Бања Лука, Јерусалим), а кустоси су учествовали на бројним научним скуповима у Србији и иностранству.

У реализацији пројеката сарађује се и размењују искуства са музејима, институцијама и појединцима како у земљи тако и у свету: Yad Vashem у Јерусалиму, Музеј холокауста у Вашингтону, Визенталов центар у Јерусалиму, SHOAH центар у Лос Анђелесу, Dokumentationsarchiv des Österreichischen Wiederstandes у Бечу, Документациони центар за прикупљање грађе о ратним сукобима 1991-1995. у Бања Луци, Документациони центри „Веритаса“ у Београду и Бања Луци, Музеј Републике Српске у Бања Луци, Хрватски институт за повијест у Загребу и други.

Збирке и фондови:

  1. 1. Збирка докумената (Фонд „Жртве рата 1941-1945“, Фонд грађе о ратним сукобима од 1991. године, Фонд Међународни суд правде, Фонд Међународни кривични трибунал за бившу Југославију у Хагу, Фонд легата)
  2. 2. Збирка предмета
  3. 3. Збирка уметничких дела
  4. 4. Збирка документарних фотографија
  5. 5. Мултимедијална збирка (Видеотека, Аудиотека, Дигитални записи, Микрофилмови, Филмови, Мапе)
  6. 6. Помоћне збирке и фондови (Фонд копија архивске грађе, Фонд записа са интернета, Фонд копија дигиталних записа, Библиотека, Хемеротека)
  7. 7. Лични фондови (15)