МУЗЕЈ ЖРТАВА ГЕНОЦИДА
Музеј жртава геноцида основан је Законом о оснивању Музеја жртава геноцида („Службени гласник Републике Србије“ бр. 49/92 од 16. јула 1992. године) „ради трајног сећања на жртве геноцида над Србима, прикупљања, обраде и коришћења података о њима и остваривању обавеза из Међународне конвенције о спречавању и кажњавању злочина геноцида... Музеј се може бавити и прикупљањем, обрадом и коришћењем података о геноциду над Јеврејима, Ромима и припадницима других народа и националних мањина“. Институционално је почео да функционише у јануару 1995. године. Музеј жртава геноцида је регистрован, према Закону о оснивању, са седиштем у Крагујевцу, a целокупна делатност, сем рачуноводствених послова, одвија се у Београду, у којем се налазе и радни простори организационе јединице Музеја (Документациони центар).
Задаци:
Прикупљање, обрада и чување података о појединачним и групним жртвама злочина геноцида и другим чињеницама: принудно расељавање, узимање талаца, одвођење у логор, принудни рад, пљачка имовине, употреба недозвољених средстава у борби, уништавање и пљачка културно-историјских споменика и добара; прикупљање, обрада и чување грађе о злочинима геноцида, извршиоцима злочина геноцида, спасиоцима жртава геноцида; утврђивање и обележавање места страдања жртава; обезбеђивање коришћења културно-историјске грађе и сазнања у културне, образовне, васпитне и информативне сврхе; сарадња са сродним институцијама у земљи и иностранству; организација стручних и научних скупова посвећених сећању на злочине геноцида.
Најзначајнији пројекат:
Пројекат „Жртве рата 1941-1945“ (Ревизија Пописа „Жртве рата 1941-1945“ из 1964. године). Циљ пројекта је поименично утврђивање жртава Другог светског рата са пуном идентификацијом, без обзира на националну, верску, етничку, идеолошку и војно-формацијску припадност.
Делатност:
Музеј је био организатор и саорганизатор научних скупова (Београд, Њујорк, Бања Лука, Јерусалим), а кустоси су учествовали на бројним научним скуповима у Србији и иностранству.
У реализацији пројеката сарађује се и размењују искуства са музејима, институцијама и појединцима како у земљи тако и у свету: Yad Vashem у Јерусалиму, Музеј холокауста у Вашингтону, Визенталов центар у Јерусалиму, SHOAH центар у Лос Анђелесу, Dokumentationsarchiv des Österreichischen Wiederstandes у Бечу, Документациони центар за прикупљање грађе о ратним сукобима 1991-1995. у Бања Луци, Документациони центри „Веритаса“ у Београду и Бања Луци, Музеј Републике Српске у Бања Луци, Хрватски институт за повијест у Загребу и други.
Збирке и фондови:
- 1. Збирка докумената (Фонд „Жртве рата 1941-1945“, Фонд грађе о ратним сукобима од 1991. године, Фонд Међународни суд правде, Фонд Међународни кривични трибунал за бившу Југославију у Хагу, Фонд легата)
- 2. Збирка предмета
- 3. Збирка уметничких дела
- 4. Збирка документарних фотографија
- 5. Мултимедијална збирка (Видеотека, Аудиотека, Дигитални записи, Микрофилмови, Филмови, Мапе)
- 6. Помоћне збирке и фондови (Фонд копија архивске грађе, Фонд записа са интернета, Фонд копија дигиталних записа, Библиотека, Хемеротека)
- 7. Лични фондови (15)
